PolaZeci od Prudhonove recenice Svako tko zeli da gospodari nada mnom mi je smrtan neprijatelj!, ja anarhizam shvacam kao osobna pripadnost identifikacije kojom Stirmerovski receno Ja sam svoju stvar stavio na Nista! Bez obzira sto prilici ili lici meni kao vremenitom i konacnom (smrtnom) sopstvom! Anarhizam kao sistem je utopija vec samim tim sto sve opse Stirnerovski receno je apstrakcuija pa samim tim nije moja stvar! Jer zivot prolazi u smrt ( nista) a to sto opstoji drustvo ili rod, to nije moja stvar! Zato biti anarhist je isto sto i biti nihilist u smislu da se moje sopstvo kao konacno nista naspram sve apstrakcije je ono sve za mene koje postaje nista ziveci jednom ovaj zivot tako da se ne prihvati niti jedan autoritet osim vlastiti! (Crass) Mizantropija je blizu nihilizmu jer ljudi kao produkt drustva i vladajuce ideologije, ne misle svojom glavom nego vec su formirane ili informirane od drzave i njenih apstrakcija! Zato ne mozemo prihvatiti one koji ovaj svijet, ovaj sistem shvataju kao nesto sto treba da p[ostoji a ne da se mijenja! Sa njima nemam nista, meni su draze zivotinje nego njihove lazne potrebe kojima robuju i teza ka prestizu smatrajuci ostale za manje vredne i bijedne! Ovo je moje shvatanje anarhizma i definicija mog izma ako trebam nekako sebe identificirati, iako to je mix Stirner, Prudon i td... Odrstao sam uz punk pokret, anarcho-punk.net je super! Pozdrav!
jel ima još neko ko te razume osim mene? mada sam ja za social anarchism. i te kako me se tiče društvo ili rod, jer utiču na moj život i smatram da je čovek društvena životinja. dakle, trebaju nam drugi. da nam ne trebaju, ne bi bilo ni stvaranja dece odnosno izumrli bismo.
meni ne treba nitko da bi govorio kak da zivim,sta da zelim.kamo da idem,kako da se ponašam.sam sam svoj covjek.covjek je roden slobodan takav bi trebao umrijet.al zivot u kapitalisticko/"demokratskoj" drzavi je tipa rodi se,mars u skolu iz skole robuj(radi) do 65. te crkni prije nego sto penziju dobijes da drzavu nebi teretio svojim jadnim postojanjem.zato smo mi tu rejects of society.(crass)
Tema je prebacena u Other languages, valjda tu i pripada. Nikada nisam bio neki fan nihilizma. Nije da sam nesto preterano citao o istome ali ono sto sam procitao i nije ostavilo neki utisak...
pa nihilisti su bili hrabri i uvek iskreni, ali egoizam je vise povezan sa stirnerom nego sa nihilizmom. od egoizma korist imaju samo kapitalisti. kapitalizam ima koristi od toga da svako gleda samo sebe, pa je njima lakse da zavade i vladaju. a ne pada mi na pamet da se borim sa nekim ko gleda samo sebe, jer ce taj prvi put kad upadnes u nevolju da ti okrene ledja i da gleda svoje dupe. to sigurno nije bila odlika nihilista, oni su se zrtvovali jedni za druge, u rusiji. kakvi su danasnji nihilisti, nemam pojma. evo jedan primer, vest na mom sajtu: Po ocu i dedi Crnogorka, a po rođenju Ruskinja, revolucionarka i nihilistkinja Olga Ljubatovič je imala turbulentan život i neustrašiv karakter. Sa 17 je već iskusila ruske zatvore a kasnije i Sibir. Jedna je od retkih ljudi koji su uspeli da pobegnu odande. Bila je posvećena svojim idealima i svojim bližnjima do poslednjeg dana života. Sergei Stepniak, i sam revolucionar, je pokušao da nam dočara njen život svojom pričom o njoj. Ta priča je upravo prevedena na naš jezik i može se pročitati onlajn u kontrapunktovoj biblioteci: Nihilistkinja (http://www.kontra-punkt.info/index.php?module=CMpro&func=viewpage&pageid=209). O tome ko su bili nihilisti, možeš pročitati kropotkinov opis: Nihilizam i nihilisti (http://www.inventati.org/anarhizam/index.php?option=com_content&task=view&id=1105).
u mnogočemu se slažem sa nihilistom, iako vidim ljepotu u svakom ljudskom biću, i ja sam mizantrop (je li to paradoks?), ipak, ništa mi nije mrskije od bilo kakvog oblika fašizma (koji je na žalost brzo metastazirajuća rak rana cijele naše regije, kao uostalom svih tranzicijskih i posttranzicijskih zemalja). Ne vjerujem u ništa konkretno, ne znam za šta se isplati boriti, ali znam PROTIV čega se isplati, pa makar to bila borba bez kraja i pobjede. pozdrav svima koji se trude mislit svojom glavom!
u potpunosti se slazem, osim sto neznam sto je mizantrop, ali ostalo je po meni odlicno receno. Borba protiv navedenog fasizma, u danasnjoj Hrvatskoj ( neznam za druge zemlje balkana, ali mislim da je isto) jako teska, nadjacavaju u svakome pogledu. A zalosno sto je vecina tih idiota, podupreta sa strane roditelja
mizantrop = covek koji mrzi ljude (u bukvalnom prevodu). Istina je da je tesko boriti se za bilo sta kod nas. Sve je otislo u sranje u tolikoj meri da je bilo kakav cilj nerealan. Jako mali broj ljudi je uopste spreman da prihvati anarhiju kao ideal a ne kao neko apsolutno zlo. Ja verujem da ce u nekoj daljoj buducnosti anarhija uspeti, kad se stepen svesti kod ljudi dovoljno podigne. (kao sto je uostalom danasnje drustvo mnogo slobodnije nego ono od pre 20, 50, 200 ili 2000 godina) Ipak, neprijatelji su brojniji i mocniji od nas. I bas zato ne treba sedeti skrstenih ruku. Evo sta ja vidim kao stvari koje je moguce raditi: 1) Sirenje svesti... ovo smatram vrlo vaznim, jer je bas ljudska svest ta koja odredjuje koliko brzo ce se promena desiti. Jednostavnim razgovorom i ukazivanjem na probleme, moguce je od nezadovoljnog i pametnog coveka napraviti ako ne anarhistu, onda bar socijalno svesnu osobu. A svaki covek je bitan. 2) Organizovanje radi akcija... drugi bitan korak je imati mrezu aktivnih ljudi, koji su spremni na razne akcije, od malih pozitivnih promena poput organizovanja ekoloskih akcija reciklaze i ciscenja (sto bi usput i doprinelo pozitivnoj slici o nama), do velikih demonstracija i protesta kad je to potrebno. 3) Borba protiv neprijatelja... Ovde treba biti vrlo oprezan. Kod nas mafija i tajne sluzbe imaju ogromnu moc, i mogu jednostavno da zgaze bilo koga ko im se suprotstavi. Ja nemam nikakvo iskustvo, niti pametnu ideju kako se boriti protiv necega toliko jaceg i organizovanijeg, tako da cu ovde traziti savet nekog iskusnijeg... Ono sto smatram kao losu ideju trenutno su nasilne metode. Bilo sta slicno nece postici puno pozitivnog efekta, a poslace jako losu sliku o nama. Treba na pozitivan nacin raditi na boljem drustvu. Eto toliko od mene... izuzetno me zanima da cujem jos ideja, posto mi se cini da sedim skrstenih ruku i to mi smeta.
Peter Kropotkin-conquest of bread,mutual aid Durruti,Emma Goldman u biti upišeš u google ta imena,trazis free download i pdf i na lijepom si putu da nades...ali ja nikako ne mogu naci nista na domacem jeziku,vecinom engleski
MISLIM DA IMAMO ISTI PROBLEM. Nema nicega na domacem samo engleski. Ukoliko neko nesto nadje,slobodno neka zabelezi.
meni je anarhizam striktno individualna stvar jer ima onoliko vizija anarhije koliko ima anarhista sloboda je u isto vrijeme i blagodat i obveza jer svaka akcija izaziva direktnu i suprotnu reakciju . ne pokoravanje autoritetima samo po sebi ništa ne donosi ukoliko nije popraćeno osmišljenom alternativom osobno zagovaram dekonstrukciju modernog društva i vraćanje u prirodu i male lako održive zajednice , kao ogledni primjer navodim germanska plemena u 4tom i 5tom stoljeću. A čak ni tad ne bih zagovarao anarhiju kao uređenje nego polis/republiku kojom bi vladao triumvirat . Anarhistički principi polaženja od slobode kao nepovredive vrednote bi bili utkani u temelje takvog društva .
